Univerzum je došao u postojanje milijardama godina ranije u strahovitoj eksploziji nazvanoj “Big Bang.  ” U Kur’anu je to izraženo ovako:
On (Bog) je stvoritelj nebesa i Zemlje!... (Kur’an 6:101)
“Zar oni koji ne veruju ne vide da su nebesa i Zemlja bili zatvorena (celina- jedan komad), pa smo ih rastrgali.   .  .  .  .  .  .  .  .   Pa zar neće verovati?” (Kur’an, 21:30)

Otkriće velike eksplozije i poreklo života u vodi otkrili su ne-muslimani (“oni koji ne veruju” Kur’an, 21:30).   U početku je sva materija i prostor (nebesa) bila jedna celina (jedan komad). Zatim je sve to rastavljeno pomoću onoga što fizičari opisuju kao “Veliki prasak.  ” Dokazi o velikom prasku su toliki, da se on više ne smatra teorijom, nego činjenicom.   

Kur’an daje tačan vizuelni opis teorije “Big bang” o stvaranju kosmosa. To je tačno onako, kako naučnici zamišljaju stvaranje univerzuma iz jednog komada, koji je potom pomoću “Big banga” pretvoren u mnoštvo segmenata. Kako možemo objasniti ovu informaciju u Kur’anu, ukoliko on ne bi bio to što tvrdi da jeste, reč Sveznajućega Boga?
Velika eksplozija je rezultirala iz ekstremno gustog singulariteta. U stvaranju univerzuma blisko su vezani materija, prostor i vreme.   Materija i prostor bili su spojeni kao jedno, a rastavljeni su eksplozijom.

Svi podaci, danas dostupni, ukazuju na eksplozivno poreklo univerzuma, koje je u postojanje dovelo i prostor i vreme.   Ovo se upravo odnosi na “Big bang”.   Teorija “Big bang” koja je uspješno preuzela mesto teorije o stacionarnom stanju, razvijena je od strane dvojice naučnika neovisno jednog od drugog 1920. godine (ruski meteorolog Aleksandar Fridman i belgijski matematičar Georges Lemaitre).  Zašto većina naučnika prihvata teoriju “Velikoga praska”? Prihvatanje ove teorije od strane naučne zajednice utemeljeno je na brojnim opservacijama. Te opservacije potvrđuju specifična predviđanja ove teorije. Znamo da naučnici testiraju svoje teorije putem dedukcije i falsifikacije.  

Predviđanja vezana za “Big-bang” teoriju i testovi vezani za ovo jesu:

1. Ako se dogodila velika eksplozija, svi objekti u univerzumu bi trebalo da se udaljavaju jedni od drugih.   1929.   godine Edvin Habl je dokazao da se galaksije u univerzumu doista udaljavaju jedna od druge.  

2. Velika eksplozija bi trebala iza sebe ostaviti “odsjaj. ” 1960. godine naučnici su otkrili postojanje pozadinskog kosmičkog zračenja, tzv. “odsjaj” nakon Velike eksplozije. Naša najtačnija merenja ove kosmičke radijacije dobili smo u novembru 1989.   od satelita COBE (istraživač kosmičkog pozadinskog zračenja). Merenja sa ovoga satelita testirala su važna predviđanja “Big-bang” teorije.   Ovo predviđanje sugestira da je inicijalna eksplozija, koja je dala rođenje univerzum, trebala stvoriti radijaciju sa spektrom koji sledi krivulju crnog tijela. Merenja satelita COBE pokazuju da spektar kosmičke radijacije varira u odnosu na krivu crnog tela samo 1%. Ovaj nivo greške smatra se beznačajnim.  

3. Ako je univerzum počeo Velikom eksplzijom, ekstremne temperature trebale su uzrokovati da 25% mase univerzuma postane helijum. To je upravo ono, što je posmatranjem ustanovljeno.   

4. Materija u univerzumu bi trebala biti homogeno distribuirana.   Astronomska posmatranja sa Hablovog teleskopa pokazuju da je materija u univerzumu homogeno raspoređena.  

5. Kako će univerzum završiti? Kosmolozi predviđaju dva moguća kraja univerzuma.   Ukoliko je univerzum beskonačan, ili mu nema kraja, trebao bi se vječno širiti.   Univerzum, koji je konačan ili zatvoren, trebao bi kolapsirati, kada širenje prestane zbog gravitacije.   Kolaps univerzuma završava se kada se sva materija i energija komprimira u visoko energetsko, super gusto stanje, iz kojeg je počeo.   Ovaj scenario se naziva “Veliki grč.  ” Neki teoretičari špekulišu da bi veliki grč mogao proizvesti novu veliku eksploziju, čime bi počeo novi proces širenja univerzuma.   Ovakva predviđanja imaju naziv “Teorija oscilirajućeg univerzuma.  ”

On (Bog) je stvoritelj nebesa i Zemlje!... (Kur’an 6:101)
“Zar oni koji ne veruju ne vide da su nebesa i Zemlja bili zatvorena (celina- jedan komad), pa smo ih rastrgali.   .  .  .  .  .  .  .  .   Pa zar neće verovati?”